[ Generalna ] 13 Februar, 2008 19:03
Evo i mene dugo dugo me nije bilo zamalo i da zaboravim da postojim mada sad imam i manje sl. vremena, ali tu sam izborio sam se sam sa sobom ( i soba sa mnom) :)

Nego da pocnem.

Osecaj pripadnosti sbvakako treba raditi na tome.

Trebalo bi da se svaka osoba koja je sa nama u kontaktu oseca zapravo daje u timu,tako ce ljudi dati svoj maximum za bilo sta sto se radi, ako se osecaju tako da su deo tima,sa druge strane svi mi jako patimo i boli nas ako se osecamo odbacenima i izolovanima.
Ljudi koji imaju pozitivan uticaj tj. mi treba da shvatimo ljudsku potrebu za pripadanjem i treba da cinimo stvari koje pruzaju osecaj da su osobe oko nas u nesto ukljucene tj.vazne i bice lepo i njima i nama.
Trazite nacine kako cete nesto postici i ukljuciti veliki broj ljudi u to.Budite poput ovoga seljaka sto je svako jutro kad bi obradjivao zemlju govorio "Ajmo idemo Đole,Vojvodo,Sokole,Care,Munjo,Grome sad ili nikad",i jedno jutro ga pitao komsija "jeli Ilija boga ti kolio ti ima imena taj konj?" ima on samo jedno ime zove se Rudi ali ima ove stitnike za oci pa ne vidi oko sebe da nema nikoga, pa se vise trudi kad misli da je velika ekipa oko njega :)
Tako ivi dajte osecaj drugima da su u velikoj i jakoj ekipi.
pozz :)
 

[ Generalna ] 01 Februar, 2008 21:24

Nada je ona devojka koja nas odrzava na kursu i tera nas da se borimo do samoga kraja jer zna se ona umire poslednja i dok se ne isprobaju sve solucije i opcije za osvajanje tog nekog cilja ona je tu sa vama. :)
Kad imamo nadu uz nas niko ne zna a ni mi sami dokle mozemo stici, zbog nje i znamo da ima svetlo na kraju tunela i ona je nesto zbog cega nikada ne odustajemo i guramo napred i borimo se do samoga kraja bar je kod mene tako.
Po meni ona je sve a i pomocu nje verom u drugoga na pravi nacini od nekoga nama dragog mozemo napraviti cudo da i on sam ne veruje 
samo treba imati strpljenja i ono tu u svemu igra vaznu ulogu pa ako nemate strpljenja idemo svi na pecanje
da ga tamo nadjemo,i naravno za sve treba odabrati pravi nacin.
Moja preporuka za nacin je bit smiren do samoga kraja tako u svakoj situaciji i mozak ce vam radi brze i imacete vise misli  na umu i ono polako pa cemo negde stici sigurno  bar se trudite da budete opusteni(smireni),i ja sam bio dosta svojeglav i impulsivan pa sam to nekako iskontrolisao velikom voljom i svesnim (ali vazno je da svakog naseg postupka budemo svesni) radom ne do kraja ali zadovaljan sam.
Samo se ne treba plasiti promena u sebi jer tu su najteze, i raditi na tome da se promenimo savrseno se nikada moze dostici ali treba teziti ka tome.
Kad pogledamo u sebe videcete da tu ima mnogo sta da se menja, bog ili ne znam sta nam je dao zivot a sve ostalo je na nama kavi cemo biti i sta cemo od sebe napraviti zato hrabro udjite u sve nepoznato i kad to prihvatite da treba nesto da promenite kod sebe 50% posla ste zavrsili ostalo ide brzo i lako cak sta vise zanimljivo je.
Jer sve sto zelimo u zivotu i gde god zelimo da stignemo prvo treba da krenemo od sebe a da i kad je ndica tu niko ne zna dokle cemo stici.